NAJČEŠĆA PITANJA
Tu smo da rešimo sve vaše nedoumice, odgovaranjem na iste. Uvek nas možete pozvati i zakazati pregled kod željenog lekara.
Smatra se da je ulazak u pubertet kod adolescentkinja najbolje vreme da se prvi put susretne sa specijalistom ginekologije.
Jedan od razloga je prihvatanje savetodavne funkcije lekara kao i poverenja koje će imati veliki uticaj na odnos pacijenta prema ginekološkom zdravlju. Tada se osim ultrazvučnog i ginekološkog pregleda mogu obaviti i ginekološki brisevi kao i postaviti pitanja koje je preporučljivo uputiti stručnom licu umesto potražiti savete na internet forumima.
Ginekološki pregledi se razlikuju u zavisnosti od životne dobi pacijentkinje i njihovog trenutnog stanja (adolescentkinje koje nisu seksualno aktivne, trudnice, operisane žene, žene u menopauzi).
Ginekološki pregled spada u redovne medicinske preglede koji se preporučuju 1-2 puta godišnje i jedna je od najvažnijih stvari u prevenciji pojava koje mogu uticati na reproduktivno i opšte zdravstveno stanje žene. S obzirom da ne traje dugo već svega 20-30 minuta, kao i činjenica da savremeni instrumenti pregled ne čine neprijatnim, nema razloga da odlažete vašu posetu ginekologu sa izgovorom da nemate nikakve vidljive simptome bolesti ili neprijatnosti. Smatra se da je to jedan od najvažnijih pregleda kod žena i odraz je razvijene svesti i zdravstvene higijene svake žene.
Pregled obuhvata uzimanje anamnestičkih podataka, uvid u eventualnu postojeću medicinsku dokumentaciju i klinički pregled, nakon čega se donosi dijagnoza o postojećem stanju i eventualno propisuje odgovarajuća terapija. Kao dopuna može se preporučiti i biopsija, ultrazvučna dijagnostika i laboratorijske analize.
PAPA test je dijagnostička metoda koja omogućava praćenje promena na grliću materice i pravovremeno otkrivanje malignog tkiva koji dovodi do raka grlića materice. Pre kolposkopskog i ginekološkog pregleda, neposredno posle aplikovanja spekuluma, uzima se štapićem bris iz cervikalnog kanala i iz zadnjeg forniksa vagine. Dobijeni materijal se jednim potezom razmaže na staklenu pločicu, zatim sledi bojenje po metodi Papanikolau, po kojem je i dobila naziv. Posle bojenja, pristupa se mikroskopskom pregledu. Značaj citologije je najveći u ranoj dijagnozi karcinoma grlića materice.
Ukoliko se na vreme dijagnostikuje maligni tumor grlića materice, postoje mnogo veće šanse za izlečenje, jer se bolest otkrila u stadijumu kada žena nema nikakvih simptoma niti znakova bolesti. Pregledom velikog broja žena po metodi Papanikolaou (screening) moguće je postići taj cilj. Kolposkopija i citologija nisu dovoljne za dijagnozu malignog tumora. One lekaru omogućavaju postavljanje sumnje na postojanje malignog procesa. Definitivna dijagnoza malignog tumora zasnovana je na histološkom pregledu uzorka tkiva dobijenog biopsijom ili konizacijom.
Dve nedelje od izostanka menstruacije potrebno je uraditi ultrazvučni pregled kojim će se konstatovati da li je trudnoća u materici, odnosno isključiti mogućnost vanmaterične trudnoće i utvrdiće se broj plodova u materici i njihova vitalnost.
Na početku trudnoće potrebno je obavezno uraditi krvnu grupu i osnovne analize krvi, izmeriti telesnu težinu i krvni pritisak. Ukoliko pre trudnoće nisu urađeni potrebni brisevi, onda je potrebno na ginekološkom pregledu uraditi i mikrobiološke briseve.
Između 12. i 13. nedelje radi se detaljan ultrazvuk i mere se određeni parametri: nosna kost, vratna brazda, sonoembriologija – morfološke karakteristike ploda i svi potrebni ultrazvučni markeri koji mogu ukazati na to da postoje hromozomske ili urođene anomalije ploda. Nakon ultrazvučnog pregleda, u laboratoriju se putem vadjenja krvi iz vene radi dabl-test koji predstavlja biohemijski skrining za Daunov sindrom. Ukoliko je nakon rezultata potreban dodatni pregled, trudnica radi i tripl-test u 16. nedelji trudnoće, i tek posle njega se odlučuje da li da se radi ispitivanje genetike iz plodove vode, odnosno amniocenteza. Pored uobičajenih pregleda grlića, posebna kontrola je neophodna u 16. nedelji trudnoće, kako bi ginekolog procenio da li je potrebno da se stavlja serklaž tj. podvezivanje grlića, ili ne.
Amniocenteza se radi između 16. i 19. nedelje trudnoće, kada se uzima uzorak plodove vode koji se šalje na analizu. Preporučuje se i mlađim trudnicama ukoliko je žena već imala dete ili u porodici osobu sa nekom anomalijom te postoji rizik od genetskih poremećaja.
Izuzetno važan pregled ultrazvukom, takozvani ekspertski ultrazvuk odnosno 4D koji se radi između 22. i 24. nedelje trudnoće kada je beba dovoljno velika i ima dovoljno plodove vode da se mogu videti detalji u vezi s anatomijom i funkcijom većine organa. Tada se rade i sva doplerska merenja. Obavezni su i pregled i merenje ultrazvučne dužine grlića, kompletna laboratorija i pregled urina.
Ako je sve u redu, savetuje se test opterećenja šećerom između 26. i 28. nedelje tj. OGTT (oralni test tolerancije na glukozu) naročito ako je trudnica starija od tridesest godina, ili se kod buduće mame razvio neki od faktora rizika za šećernu bolest u trudnoći (gojaznost, na primer).
Ako je sve u redu, od 36. nedelje treba početi sa CTG pregledima (provera srčanih tonova bebe) i ponoviti ultrazvučni pregled u terminu. Nedelju dana pre kraja trudnoće, kontroliše se i krvni pritisak i obavlja akušerski pregled. Ukoliko se radi o fiziološkoj trudnoći (trudnoća bez komplikacija) naši lekari tvrde da treba da se uradi oko pet do šest ultrazvučnih pregleda tokom 9 meseci, i oni ne štete bebi.
Humani papiloma virusi – HPV su velika grupa virusa sa preko 100 različitih tipova. Oni izazivaju infekcije koje se prenose seksualnim putem i zaraze kožu i/ili sluzokožu polnih-genitalnih organa, anusa i grla. Skoro svaka seksualno aktivna osoba je bar jednom u životu bila zaražena nekim od tipova HPV Virusa. Ona spada u seksualno prenosive infekcije, ali se ne prenosi isključivo polnim odnosom (penetrativnim seksom), nego se može preneti i samo dodirom kože polnih organa. HPV virusi su veoma zarazni i infekcija se dobija najčešće odmah po započinjanju seksualne aktivnosti. Najviše infekcija se desi u starosnoj dobi od 20. do 25. godine i opada sa porastom godina života. Značaj pravovremenog otkrivanja i lečenja ovih infekcija je ogroman, jer su bar 13 tipova HPV virusa mogu da izazovu rak – karcinom i imaju potencijalno kancerogeno dejstvo.
Folikulometrija je ultrazvučni pregled vaginalnom sondom, kako bi se pratio rast dominantnog folikula, da bi se procenilo vreme dolaska ovulacije, kao i debljina endometrijuma. Nekoliko dana ranije i dan posle ovulacije, označavaju se kao „plodni dani“.
Folikulometrija se radi od 8. dana menstrualnog ciklusa, uglavnom svaki drugi dan, a sam pregled traje nekoliko minuta i ne zahteva posebnu pripremu.
Ovulacija je proces sazrevanja dominantnog folikula, prskanja zrelog folikula i oslobađanje jajne ćelije koja je spremna za oplođenje.
Ovulacija se obično dešava polovinom ciklusa i može biti praćena nekim od simptoma. Pojačani libido providan vaginalni iscedak, oskudno tačkasto krvarenje na vešu, probadajući bol sa leve ili desne strane u maloj karlici u zavisnosti koji jajnik ovulira.
Ukoliko planirate trudnoću, savet je da intenzivirate odnose u vreme „plodnih dana“.
Trudicama se savetuje da između 24-28.n.g urade dvosatni OGTT sa 75 gr glukoze u jutarnjim satima (0,60,120min). Test se izvodi u jutarnjim satima, posle noći kada trudnica nije uzimala hranu. Prethodno veče ne bi trebalo jesti ništa slatko, niti doručkovati tog jutra kada se test izvodi. Ukoliko je porodična anmneza opterećena, test je poželjno uraditi na samom početku trudnoće.