Fetalna analgezija pre invazivnih procedura – novi standard fetalne medicine

Razvoj fetalne hirurgije i invazivnih prenatalnih procedura otvorio je pitanje da li fetus oseća bol i kako ga adekvatno zaštititi tokom intervencija. Ove važne smernice i protokoli bili su u fokusu stručnih diskusija na 23. Svetskom kongresu fetalne medicine u Beču, sa kojeg najnovije standarde u kliničkoj praksi primenjuje i dr Slađana Mihajlović.

Danas se smatra da kod složenijih fetalnih procedura nije dovoljno obezbediti samo anesteziju majke. Sve češće se primenjuje i direktna fetalna analgezija i imobilizacija ploda.

Glavni ciljevi primene fetalne analgezije:

• Smanjenje stresnog odgovora fetusa,

• Sprečavanje naglih pokreta ploda tokom samog zahvata,

• Obezbeđivanje optimalnih uslova za precizno izvođenje procedure,

• Potencijalno smanjenje hemodinamskih promena koje su izazvane intervencijom.

Kada se najčešće primenjuje?

Ovaj pristup se primenjuje kod invazivnih intervencija koje podrazumevaju direktan kontakt sa fetusom, a najčešće kod:

• Fetoskopskih operacija (TTTS, spina bifida),

• Intrauterinih transfuzija (u određenim medicinskim centrima),

• Fetalnih biopsija,

• Postavljanja šantova (cevčica za drenažu tečnosti),

• Fetalnih laserskih procedura.

Kako se procedura sprovodi?

Najčešće se pod stalnom ultrazvučnom kontrolom daje intramuskularna (u mišić, npr. butinu) ili intravenska aplikacija lekova direktno fetusu. U praksi se koriste pažljivo odabrane kombinacije medikamenata:

• Fentanil – za efikasnu analgeziju (suzbijanje bola),

• Atrakurijum ili vekuronijum – za fetalnu imobilizaciju (smirivanje pokreta),

• Atropin – za prevenciju bradikardije (usporavanja rada srca) izazvane procedurom.

Kod pojedinih kraćih i jednostavnijih procedura dovoljan efekat može imati i transplacentarni prolazak lekova datih majci. Nasuprot tome, kod kompleksnih fetalnih operacija sve više vodećih svetskih centara primenjuje direktnu fetalnu medikaciju kao jedino pouzdano rešenje.

Šta kaže savremena literatura?

Iako u stručnim krugovima još uvek postoji naučna diskusija o tačnom gestacijskom dobu u kojem fetus razvija svesnu percepciju bola, nesporno je da invazivne procedure izazivaju izražen neuroendokrini i hemodinamski stresni odgovor. Zbog toga vodeći fetalni centri danas preporučuju fetalnu analgeziju i imobilizaciju kod većine kompleksnih intrauterinih zahvata, naročito nakon sredine drugog trimestra trudnoće.

Poruka za kliničku praksu: Savremena fetalna medicina danas ne leči samo bolest fetusa – ona vodi računa i o njegovom komforu i fiziološkom odgovoru na intervenciju. Fetalna analgezija postaje važan i nezaobilazan deo standarda bezbedne, savremene i humane prenatalne hirurgije.